Zeleni Akaid

Dobrodošli na moj blog

24.04.2015.

Доброта и љубав, руку под руку..

Нишава је преда мном. Прохладно је напољу, таман толико да намћорастој реци не прија колико и мени. Жубори, пенуша и отима се подно Гусара, немо изражавајући своје неслагање са пролећем које никако да се устали и одлучи да нас обрадује сунцем и искричавошћу. Недостају ми птице. Никако их нема у граду на Нишави. Или су утихнуле, поражене учмалошћу мог вољеног града.. Људи су за ове две и по године колико живим у Нишу, необично заћутали. Једни су се нападно прозлили, до границе неиздрживости. Они добри су из себе извукли и резервну доброту, до сада некоришћену. Није им, ваљда, раније требала.. Некако испада да је доброта на овом худом свету константа. Када зло крене да буја и доброта почиње да се умножава, па је откривамо у деловима свога бића за које нисмо ни знали да постоје.. Доброта није ћудљива као љубав. Ех, та љубав. Чудна је то госпојица, хировита и непредвидива. Што је више има, људи је више потискују. Као да је се стиде. Срамота их је од најчистијег осећања које људска душа може да изнедри. Зато је тако мало људи и достигне. Као да јој све време мере вредност. На један тас ставе своју љубав, а други оптерете поносом, инатом, страхом, имањем, банковним рачунима, калкулисањем.. И онда, када остаре и открију да имају више квадрата и цифара од снаге у ногама и здраве памети, јаучу и жале због лоших избора. И тако вековима, од како човек постоји. Никако да научимо ту лекцију, већ понављамо грешке из генерације у генерацију, убеђени да ће баш наш живот бити другачији и ван уобичајене шеме, потпуно неспремни да прихватимо да се базичне ствари не мењају и да им је амплитуда јако плитка.. Зато и јесу базичне, животне, основне.. На нама је само да их свако закомпликује на свој начин, а и тај начин, пречесто, није ни најмање инвентиван.. Са добротом је ствар у потпуности другачија. Или је имамо или не. Није је могуће отуђити нити пак на силу задобити.. И онда када Пандора испразни своју шкрињу и из ње у неповрат одлете љубав, страсти, мржња, бес или сажаљење, на дну се разбашкари нада да у нама има довољно доброте да бисмо могли рећи да свој живот нисмо протраћили на прхке којештарије које нам безочно заокупљују мисли, спречавајући нас да видимо оно најважније.. Да љубави без доброте нема. И да нам живот без доброте и љубави не вреди ни пишљивог боба..

11.04.2015.

Ниш vs Београд..опет и опет..

Зубари.. Нико их не воли, логично је.. Али, без њих не можемо..нужно су зло.. Од своје деветнаесте године докторка Нада пази на моје зубе. С обзиром каква ми је генетика, да не беше ње, данас бих увелико била крезава.. Докторка Нада има ординацију на Славији. Важи за једног од два-три најбоља зубара у Престоници.. Заслужено, морала бих да додам.. Да бисте до ње стигли, морате се наоружати стрпљењем..заказује се данима, некада и недељама унапред.. Није то случајно.. Зашто све ово и причам.. После више од две године од када сам Нишлијка, ред је био да престанем да трчим до Белог Града за све живо, па сам одлучила да потражим зубара у Нишу.. Човека су препоручили као врсног стручњака, што је, на основу нашег првог дружења, изгледа и тачно.. Поправка зуба и бломба..4000 динара.. Моји зуби и очи немају цену..тиме се руководим целога живота.. Друго нешто је проблем у овој причи.. Код докторке Наде, цена истог посла је 1500 динара.. Да појасним..њена ординација је у петособном стану на елитној локацији у Престоници.. Закуп, као и порези у том крају су астрономски.. У ординацији су запослена још четири доктора и свако од њих има своју сестру асистента.. Сви су уредно пријављени.. Доктор у Нишу има ординацију у локалу од 20м2 у дебелој забити..једва сам га пронашла.. Ради сам.. Седим, размишљам, и мало тога ми је јасно.. Онда се сетим галерије у којој излажем своје мараме повремено.. Галерија се налази преко пута Политике, дакле у срцу главног града, на неких двадесетак квадрата.. Месечни закуп их кошта 250е.. За исту квадратуру у полупразној Побединој, мене је газда лешио са 260е месечно.. Галерија о којој је реч је у склопу Еуро Центра, тако да се од цене закупа обавезно плаћа порез.. Мој газда таквих проблема није имао.. За десетак дана гостовања у Галерији, остваривала сам пазар у висини двомесечног пазара у Нишу, сваки пут..за котизацију од 3000 динара за тих десет дана.. Барем трећина муштерија су ми биле Нишлијке..које живе у Нишу.. Да, свакодневно ми Нишлије дају јаке аргументе зашто је зли Београд крив за све, а не они, овако радни, поштени и коректни.. И да, Београђани су апсолутно криви зато што Нишлије немају посла, живе тешко и ништа им не ваља.. Што се мене тиче, рачуница је проста.. Да бих поправила зуб у Белом Граду, потребно ми је 1500 динара плус око 2000 динара за аутобус.. И када купим себи највећу чоколаду у радњи, остаће ми кусур.. Ако одлучим да поправим два зуба, нећу се гурати на спавању код другара..глумићу буржуја и платићу хотел (а, да..и преноћиште у Престоници је јефтиније..ако баш не инсистирате да спавате у Хајату).. Мени је ОК да тркнем до главног града када год ми дуне..таман да се видим са пријатељима и поједем сладолед у Бомбају.. И апсолутно ми је лепо да живим у Нишу.. Не видим само како то одговара Нишлијама, ако ја новац остављам београдским хотелима, ресторанима, Позоришту, зубару, апотекару, галерији.. Чак и свилу за своје мараме купујем у Београду, јер им је малопродајна цена нижа од великопродајне у Нишу.. А Нишлије могу како хоће.. Једино мени не могу да кукају.. Сматрам да су сами криви јер су дозволили ту бахатост и грамзивост.. Зато више не желим да слушам.. Одем до Нишаве, попијем нес у Гусару и срце ми је пуно када год се сетим да имам ту привилегију да живим у најлепшем граду у Србији..

<< 04/2015 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
2627282930

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
1610

Powered by Blogger.ba